Чланови жирија
Жири чине представници Привредне коморе Србије, Владе РС и Министарства за бригу о породици и демографију и истакнути стручњаци у бројним областима, који ће на основу свог искуства и знања оценити пријављена предузећа.
Жири чине представници Привредне коморе Србије, Владе РС и Министарства за бригу о породици и демографију и истакнути стручњаци у бројним областима, који ће на основу свог искуства и знања оценити пријављена предузећа.
Председник Привредне коморе Србије (ПКС), члан Управног одбора Коморског инвестиционог форума Западног Балкана, којим је председавао од 2017. до 2023. године, и члан Борда директора ЕУРОЦХАМБРЕС, највеће европске пословне асоцијације, у којој је копредседавао Одбору за јединствено тржиште а сада копредседава Одбору за проширење и води Дигиталну мрежу Еврокомора. На функцију председника ПКС први пут је изабран у децембру 2014, са места потпредседника задуженог за модернизацију коморског система и директора представништава Коморе у Немачкој и Аустрији. Скупштина ПКС му је у мају 2022. поверила нови петогодишњи мандат. Члан је Савета Владе Републике Србије који координира активности и мере економске политике за раст БДП-а и Савета за економски развој. Стручњак је за српско – немачке односе и комуникације и један од оснивача и члан УО Форума Србија-Немачка. Рођен је 1. јуна 1977. године у Београду. Школовао се у Немачкој, где је 2001. године дипломирао на Академији за маркетиншке комуникације у Франкфурту. Од 2003. до доласка у Привредну комору Србије, радио је у Амбасади Немачке у Београду – готово деценију као портпарол Амбасаде. Био је и координатор немачке медијске куће Деутсцхе Wелле за Србију и Црну Гору и координатор програма и саветник за политичка питања и комуникације при Фондацији Конрад Аденауер у Београду. Говори немачки и енглески.
Рођен 3. маја 1972. године у Београду. Завршио Машински факултет у Београду, и стекао звање дипломираног индустријског инжењера. Oбављао је функцију Секретара Удружења за металну и електро индустрију ПКС, након тога именован је на функцију помоћника министра у Министарству привреде и приватизације и Министарству трговине и услуга. Изабран је за потпредседника ПКС 2008. године, у два мандата, где му је главни фокус био економски односи са иностранством. Кроз свој дугогодишњи рад у Привредној комори Србије био је и директор Центра за иновације, заменик генералног менаџера ПКС као и саветник председника ПКС, задужен за послове везане за дигиталну трансформацију привреде и сарадњу науке и привреде. Данас је директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију. Учествовао у креирању првог програма за подршку развоја кластера, организовао велики број међународних сајамских наступа српске привреде, предводио већи број међународних трговинских мисија, био заменик копредседавјућег Мешовитог комитета Србије и Русије, био председник Скупштине Националног нафтног комитета, учествовао у реализацији већег броја међународних пројеката ЕУ и Светске банке и координатор акције Најбоље из Србије. Члан је Савета Машинског факултета. Ожењен, отац двоје деце.
Министарка за бригу о породици и демографију Републике Србије. Рођена је 1975. године у Сарајеву. Медицински факултет у Београду завршила је 2001. године. Обавезни лекарски стаж обавила је током 2001. и 2002. године на Војномедицинској академији у Београду, а стручни испит положила у септембру 2002. године. Mагистарски рад одбранила је 2006. године. Докторску дисертацију под називом „Предиктивна вредност квалитета живота у процени исхода болести код болесника са мултипле склерозом”одбранила је на Медицинском факултету у Београду 2010. године. Специјализацију из епидемиологије на Медицинском факултету у Београду завршила је 2008. године, док је супспецијализацију из епидемиологије незаразних болести завршила 2017. године. У мају 2007. године изабрана је у звање асистента на Институту за епидемиологију Медицинског факултета Универзитета у Београду. У фебруару 2011. године изабрана је у звање доцента. Од јуна 2017. године налази се у звању ванредног професора за ужу научну област Епидемиологија. У јануару 2023. године изабрана је за редовног професора Медицинског факултета Универзитета у Београду. Од фебруара 2019. године држи наставу из области епидемиологије и на Медицинском факултету у Косовској Митровци. Од 2015. године је члан Републичке стручне комисије за онкологију. Коауторка је шест књига из области медицине. Укупан број објављених научних радова са СЦИ листе је 122. Од децембра 2017. године до октобра 2020. године обављала је функцију заменика директора у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Дужност министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије обављала је у периоду од октобра 2020. до октобра 2022. године. Говори енглески језик.
Рођен је 28. маја 1976. године у Бару, Црна Гора. Основну и средњу школу завршио је у Бару, а филозофски факултет, одељење историје уметности и мастер студије из превентивне конзервације културне баштине завршио је на Универзитету у Београду. У 2009. години почиње са радом у Централном институту за конзеравицују Републике Србије. Био је коаутор и учесник на пројектима „Мултидисциплинарна истраживања Полимља“, „Етички кодекс у области заштите културних добара“, „Валоризација сеоске архитектуре Злакусе и Полимља“, итд. Од 2012. године, као посебан саветник министра, почиње са радом у министарству грађевинарства и урбанизма Владе Републике Србије, у коме је био аутор и руководилац пројекта „Српска традиционална кућа“. У 2014. години именован је за шефа Кабинета министра задуженог за ванредне ситуације. У периоду великих елементарних непогода, поплава, вршио је координацију и надзор реализације пројеката санације насеља Текија и Грабовица. У периоду од 2016. до 2020. године је шефа Кабинета министра задуженог за демографију и популациону политику. Био је задужен за израду модела примене и осмишљавање пронаталитетног програма за субвенционисање мера популационе политике намењеног општинама и градовима на територији Републике Србије. Учествовао је у иновирању „Стратегије подстицаја рађања“, а као коаутор радио је на креирању истраживања „Усклађивање рада и родитељства“ и „Студенти – миграције“. Тренутно, радно ангажовање обавља у Кабинету председнице Владе где је ангажован, између осталог, на реализацији државне, пронаталитетне мере која се односи на биомедицински потпомогнуту оплодњу са дарованим репродуктивним ћелијама. Члан је Међународног савета Музеја „ИКОМ“. Члан је управног одбора Републичког завода за заштиту споменика културе.
Радијски, телевизијски водитељ, новинар. Рођен 1969. године, ожењен супругом Мионом, има двоје деце Лану и Вукашина. 1994. године почиње да ради на телевизији Пинк и после непуних десет година где је радио забавне емисије прелази на БК ТВ. На овој телевизији је водио јутарњи програм и лиценцни show IDOL. Након БК ТВ прелази на Јавни сервис РТС. Десет година проводи у овој кући где је водио разноразне музичке, забавне емисије. Оно по чему је остао препознатљив су телевизијски формати попут квизова. Следећа телевизија на коју прелази је ТВ ПРВА. Од доласка на ТВ ПРВА ради и уређује емисију 150 минута. После 29. година рада испред камера, одлучује да се повуче и прихвати позицију на место уредника забавног програма и заменика главног и одговорног уредника Б92 на којој тренутно и ради. Одличан у вођењу програма на мањим, али и већим скуповима. Често је био ангажован од великог броја домаћих и страних компанија. Био је дуго година гостујући предавач на Факултету за менаџмент у медијима, ФАМ. Једна од Дејанових врлина је да помогне како будућим колегама тако и оним људима који се боје јавног наступа. Дејан каже да баш он поседује таблету против треме.
Дипломирани менаџер у медијима, новинар и хуманитарни радник, је члан савета за родну равноправност Града Београда. Уједно је и директорка Фондације за родну равноправност “Дајана Пауновић” и један од оснивача удружења “Иницијатива 21” Равноправност, једнакост, правда.
Новинарску каријеру започела је 2013. године на Хаппy ТВ као водитељ Јутарњег програма, да би 2017. прихватила позив челних људи ТВ Пинк где 2021. године води и уређује два Јутарња програма “Ново јутро” и “Свитање”. Била је водитељ и модератор више скупова и домаћих и међународних конференција на тему родне равноправности. Данас се активно бави друштвено одговорним радом, социјалном и популационом политиком и родном равноправношћу. Поред свакодневних хуманитарних активности усмерених ка Косову и Метохији и оснаживању најрањивијих група становништа, Фондација “Дајана Пауновић” покретач је нових иницијатива на пољу препознавања и награђивања најсветлијих примера у развоју друштва и подстицању наталитета. У сарадњи са Српском православном црквом, Фондација “Дајана Пауновић” установила је златни орден “Свете мајке Анастасије” који се додељује мајкама са троје и више деце које дају посебан допринос заједници.
Директорка Фондације Ана и Владе Дивац од њеног оснивања, 2007. године. Од самог почетка, радила је на развоју Фондације и имплементацији стратегије за прикупљање средстава, како корпоративне, тако и индивидуалне. Фондацију „Ана и Владе Дивац“ су основали Ана и Владе Дивац, као наставак двадесетогодишњег хуманитарног рада започетог у САД. Организација се у протеклих 16 година била првенствено усмерена на подршку избеглим и расељеним лицима, а затим и на унапређење услова за квалитетно одрастање деце, образовање и оснаживање младих да се активније укључе у социјални, економски и политички живот, као и на оснаживање жена, подршку полјопровредницима и промоцију филантропије. Ана има 20-огодишње искуство у цивилном сектору кроз рад у организацијама у Србији, Црној Гори и родној Македонији и велико искуство у програм менаџменту, људским ресурсима и прикупљању средстава. Aнин успех огледа се у томе да је Фондација „Ана и Владе Дивац“ захваљујући подршци 700.000 појединаца, више од 700 компанија и 100 организације до сада прикупила 25 милиона долара и обезбедила помоћ за преко милион људи. Дипломирала је Електронику и телекомуникације на Универзитету “Свети Кирил и Методије” у Скопљу. Удата је и има три ћерке.
