АГЕНЦИЈА „НАНА“
Не брините, ми ћемо!
Агенција за пружање услуга помоћи у кући старим особама „НАНА“ С.В., постоји од 2008. године и свој успех и дугорочност дугује пре свега свом тиму и запосленима. Као агенција која се брине о нашим најстаријим суграђанима, поверење, достојанство и поштовање су неизоставне карактеристике које поседује сваки члан тима НАНА Агенције. Агенција запошљава жене из категорије тешко упосливих (незапослене жене преко 45 година, инвалиди, припаднице Ромске мањине, дугорочно незапослене и слично) и погодности за запослене су прилагођене њиховим потребама, животним навикама и обавезама. Пошто је посао који се обавља јако одговоран, захтева велики напор (психички и физички), разумевање, емпатију и толеранцију, Агенција гледа да у сваком моменту пружи подршку и олакша посао свим запосленима. Још пре пандемије Корона вируса уведено је флексибилно радно време како би запослене имале прилику да буду са својом породицом и да одморе од напорног радног дана. Геронтодомаћице које пружају подршку старим лицима имају могућност узимања слободног дана, у договору са руководиоцем, за обављање приватних послова и бригу о деци, без одузимања дана од годишњег одмора и без смањења плате. Такође, уколико желе и могу, постоји могућност и проналаска додатних послова, данима и у периоду када њима одговара, како би се њихова финансијака ситуација побољшала и како би се радило на њиховом економском осамостаљивању. Радно време је од 08:00 до 16:00 часова, међутим координаторкама је омогућено да дођу у канцеларију до 09:00 часова и да уколико им посао дозвољава иду кући након 14 часова. Такође, свакој је омогућем лап топ како би могле да раде од куће кад им затреба.
Пошто се ангажују жене преко 45 година, мали број запослених има малу децу, међутим, за пар њих које су имале, пре пандемије Корона вируса организована је додела пакетића за Нову Годину и представа са Деда мразом. За управљачки и организациони део запослених, организовани су краћи путеви и team building где се до сада ишло у Будимпешту, Трст, Сарајево, салаше по Србији и слично, а како су неке координаторке имале малолетну децу, водиле су их са собом на путовања.
За време пандемије Корона вирусом, пошто су геронтодомаћице имале контакт са старим лицима и помагале им у обављању свакодневних активности, обезбеђена је била максимална заштита не само за запослене, већ и за њихове породице. Поред маски, рукавица, алкохола за руке, обезбеђени су и визири, хируршке назувице, пропуснице за кретање по граду, уведени су стиктни правилници и свакодневно је био контакт са запосленима како би се пратило њихово психичко и физичко здравље. У сваком моменту су могле да узму слободан дан или да, у договору са руководиоцем, прилагоде план рада и обиласка корисника.